Ptičiji grip

Ptičji grip, ili avijarna influenca, je zarazno oboljenje životinja uzrokovano virusima koji u normalnim uslovima inficiraju samo ptice i, ređe, svinje. Virusi ptičjeg gripa su visoko specifični za vrstu ali, u retkim slučajevima, mogu da preskoče biološku barijeru i da inficiraju ljude.

Kod domaće živine infekcija virusom ptičjeg gripa izaziva dva osnovna oblika bolesti, koja se posledica razlike u virusima. Niskopatogeni oblik uglavnom izaziva samo blage simptome (nakostrešeno paperje, smanjenje prinosa jaja), koji lako prolaze nezapaženi. Visokopatogeni oblici se ispoljavaju mnogo teže. Šire se brzo među živinom, uzrokujući oboljenje koje zahvata mnoge unutrašnje organe i smrtnost može da iznosi blizu 100% unutar 48 sati.

Koji virusi uzrokuju visokopatogeno oboljenje?

Virusi influence iz grupe A imaju dva značajna antigena. Postoji 16 H podtipova i 9 N podtipova. Samo virusi sa H5 i H7 podtipovima mogu da uzrokuju visokopatogeno oboljenje. Međutim, nisu svi virusi koji sadrže H5 i H7 visokopatogeni i neće svi uzrokovati ozbiljno oboljenje kod živine.

Prema dosadašnjim saznanjima, virusi koji sadrže H5 ili H7 se nalaze u pticama u niskopatogenom obliku. Kada cirkulišu u brojnoj populaciji živine, virusi mogu da mutiraju (odnosno menjaju svoju virulenciju), obično unutar nekoliko meseci, i prelaze u visokopatogeni oblik. To je razlog da svako prisustvo virusa koji sadrže H5 ili H7 predstavlja povod za zabrinutost, čak iako su početni simptomi infekcije kod živine blagi.

Da li ptice selice šire visokopatogene viruse ptičjeg gripa?

Uloga ptica selica u širenju visokopatogenog ptičjeg gripa nije u potpunosti razjašnjena. Divlje ptice iz reda plovuša (divlje patke, divlje guske i labudovi) se smatraju prirodnim rezervoarom za sve influenca A viruse. One verovatno već vekovima asimptomatski nose viruse influence. Poznato je da su one nosioci i H5 i H7 podtipova virusa, ali uglavnom u niskopatogenoj formi. Određeni dokazi ukazuju da ptice selice mogu da unesu niskopatogene H5 i H7 viruse u jata živine, koji zatim prelaze u visokopatogeni oblik.

Nedavni događaji u Jugoistočnoj Aziji i nekim evropskim zemljama pokazali su da neke ptice selice sada nose i šire H5N1 virus u visokopatogenoj formi. Očekuje se dalje širenje u nova područja, na koja ptice selice sleću u svojoj seobi na jug.

Kako se živina inficira i kako se bolest širi unutar jedne zemlje?

Bolest najčešće nastaje kao posledica direktnog kontakta sa obolelim pticama, ali i indirektnim putem jer inficirane ptice izlučuju veliku količinu virusa putem sekreta i ekskreta i tako zagađuju zemljište, prašinu, hranu i vodu. Virus može da se prenese i preko tela ili nogu životinja, kao što su glodari.

Kontaminirana oprema na živinskim farmama, vozila, hrana, kavezi ili odeća, posebno obuća, mogu da posluže za prenošenje virusa sa farme na farmu.

Šta je posebno u sadašnjoj epizootiji među živinom?

Trenutna epizootija visokopatogenog ptičjeg gripa, koja je počela u Jugoistočnoj Aziji sredinom 2003. godine je najveća i najozbiljija do sada. Nikad ranije ovo oboljenje nije istovremeno zahvatilo toliko zemalja.

Uzročnik, H5N1 virus je posebno postojan u uslovima spoljašnje sredine. Uništeno je oko 150 miliona živine, ali je virus ostao prisutan u mnogim delovima Indonezije, Vijetnama i nekim delovima Kambodže, Kine, Tajlanda i, verovatno, Laosa. Suzbijanje oboljenja među živinom očekuje se da će trajati nekoliko godina.

Koje zemlje su pogođene epizootijom među živinom?

Od sredine decembra 2003. godine, pa do početka februara 2004. godine, epizootija ptičjeg gripa među živinom uzrokovana H5N1 virusom registrovana je u osam zemalja Azije: Republika Koreja, Vijetnam, Japan, Tajland, Kambodža, Laos, Indonezija i Kina. Mnoge od ovih zemalja nikada ranije nisu bile suočene sa epizootijom visokopatogenog ptičjeg gripa.

Početkom avgusta 2004. godine, Malezija je prijavila prvu epizootiju H5N1 među živinom, postajući tako deveta zahvaćena zemlja u Aziji. Rusija je prijavila prvu epizootiju H5N1 krajem jula 2005, nakon čega je početkom avgusta i Kazahstan prijavio prve slučajeve bolesti. Uginuće divljih ptica prijavljeno je u obe zemlje. Mongolija je prijavila prisustvo H5N1 među mrtvim pticama selicama. U oktobru 2005. godine H5N1 je potvrđen kod živine u Turskoj i Rumuniji.

Početkom 2006. godine, epizootije su zabeležene i u brojnim drugim zemljama, pa i našoj.

Koji je značaj ptičjeg gripa?

Široka rasprostranjenost H5N1 među živinom nosi dva glavna rizika za zdravlje ljudi.

Prvi je rizik od direktne infekcije kada virus prelazi sa živine na čoveka, uzrokujući veoma ozbiljno oboljenje. Od nekoliko virusa ptičjeg gripa koji preskaču biološku barijeru, H5N1 je uzrokovao najveći broj oboljenja sa ozbiljnim tokom i smrtnim ishodom kod ljudi. Za razliku od uobičajenog sezonskog gripa, gde infekcija uzrokuje blaže respiratorne simptome kod većine ljudi, oboljenje koje izaziva H5N1 je praćeno neuobičajeno agresivnim kliničkim tokom i visokom smrtnošću. Primarna virusna pneumonija je uobičajena pojava kod takvih bolesnika. Više od polovine inficiranih ljudi je umrlo. U dosadašnjoj epidemiji većina slučajeva se pojavljuje kod prethodno zdrave dece i mladih odraslih osoba, koji su bili u bliskom kontaktu sa obolelom živinom.

Drugi rizik, koji je možda i veći razlog za zabrinutost, je da se virus, ukoliko se stvore uslovi, promeni (mutira) u oblik koji je visoko infektivan za ljude i koji se lako širi sa osobe na osobu. Ovakva pojava bi označila početak globalne epidemije (pandemije), uzrokovana sada novonastalim podtipom virusa gripa, koji sadrži i antigene virusa ptičjeg gripa i antigene virusa humanog gripa.

Da li ljudi mogu da obole od ptičjeg gripa i kako?

Za većinu ljudi rizik da obole od ptičjeg gripa je mali, jer je ovo pre svega bolest ptica i infekcija se uglavnom ne prenosi na čoveka. Potencijalnu opasnost za čoveka predstavlja direktan kontakt sa zaraženom živinom ili površinama i predmetima koji su kontaminirani izlučevinama inficiranih ptica.

Do danas je na ovaj način obolelo 118 ljudi u 4 zemlje (Vijetnam, Tajland, Indonezija i Kambodža), od kojih je 61 osoba umrla (smrtnost je 51%). Kod svih obolelih laboratorijski je potvrđen virus ptičje influence A (H5N1 )

Gde su zabeleženi slučajevi obolevanja ljudi?

U trenutnoj epidemiji, laboratorijski potvrđeni slučajevi obolevanja ljudi prijavljeni su u Azerbejdžanu, Kambodži, Kini, Džibutiju, Egiptu, Indoneziji, Iraku, Tajlandu, Turskoj i Vijetnamu.

U Hong Kongu su se u prošlosti javile dve epidemije. U 1997. godini, kada je prvi put zabeležena infekcija ljudi koju je izazvao H5N1, virusom se zarazilo 18 ljudi, od kojih je 6 umrlo. Početkom 2003. godine, virus je izazvao infekciju kod dve osobe, od kojih je jedna umrla. Radilo se o članovima jedne porodice koji se neposredno pre toga putovali u južni deo Kine.

Kako se ljudi mogu zaraziti?

Direktan kontakt sa inficiranom živinom, ili indirektnim kontaktom sa površinama i predmetima kontaminiranim živinskim fecesom se smatraju vodećim putem širenja infekcije ptičjeg gripa kod ljudi. Do danas većina infekcija ljudi registrovana je u ruralnim ili periurbanim područjima, gde mnoga domaćinstva drže mala jata živine, koja se slobodna kreću, ponekad ulazeći u kuću ili borave van kuće gde se deca igraju. Zaražena ptica izlučuje velike količine virusa putem stolice, stvarajući tako obilne mogućnosti za izloženost direktnom ili inderektnom kontaktu. Štaviše, kako su prihodi mnogih domaćinstava u Aziji zavisni od živine, mnoge porodice prodaju ili kolju i konzumiraju živinu kod kojih su se pojavili znaci bolesti u jatu. Pokazalo se da se ove navike veoma teško menjaju. Smatra se da je izloženost najveća tokom klanja živine i tokom pripreme mesa za ishranu. Ne postoje dokazi da adekvatno termički obrađeno meso i jaja mogu biti izvor infekcije.

Koji su simptomi ptičjeg gripa kod čoveka?

Simptomi ptičjeg gripa kod čoveka variraju od onih karakterističnih za obični grip (groznica, kašalj, bol u guši, bolovi u mišićima) do infekcija oka, zapaljenja pluća, teških respiratornih stanja (akutni respiratorni distres sindrom) i drugih teških i po život opasnih komplikacija.

Da li se virus lako prenosi sa ptica na ljude?

Ne. Iako je oko 220 ljudi obolelo u trenutnoj epidemiji, ovo je veoma mali broj u odnosu na veliki broj živine koje su zaražene i brojnih drugih mogućnosti za izloženost ljudi, posebno u područjima u kojima je rasprostranjeno gajenje živine u domaćinstvu. Za sada nije utvrđeno zašto neki ljudi obolevaju, a drugi ne, iako su bili podjednako izloženi.

Kakav je rizik od pandemije?

Pandemija može nastati kad se ispune tri uslova: pojavi se novi podtip virusa influence; ovim podtipom se zaražavaju ljudi i nastaje oboljenje sa ozbiljnom kliničkom slikom i lako se širi sa čoveka na čoveka. H5N1 virus ispunjava dva od ovih uslova: to je novi podtip virusa za ljude (H5N1 nije nikad rasprostranjeno cirkulisao među ljudima) i izaziva tešku kliničku sliku bolesti. Ukoliko se pojavi virus sličan H5N1, ljudi neće imati imunitet za taj virus.

Uslovi za mogući početak epidemije su stvoreni, osim jednog: postojanje efikasnog puta prenošenja virusa sa čoveka na čoveka. Rizik da H5N1 virus stekne ovu sposobnost postojaće sve dok postoje mogućnosti za pojavu infekcije ovim virusom među ljudima. S druge strane, ovakve okolnosti će postojati dok god virus ptičjeg gripa bude cirkulisao među pticama, a takva situacija može da se protegne na sledeće godine.

Koje su promene virusa H5N1 neophodne da postane uzrok pandemije gripa?

Virus može steći prenosivost među ljudima putem dva osnovna mehanizma. Prvi je rekombinacija gena u njima, kad genetski materijal bude ukršten između ljudskog i ptičjeg virusa u toku istovremene infekcije čoveka ili svinje. Rekombinacija može dovesti do nastanka novog, potpuno prenosivog pandemijskog virusa, što bi izazvalo iznenadnu pojavu velikog broja obolelih, uz eksplozivno širenje vazduhom.

Drugi mehanizam je postepen proces adaptivnih mutacija virusa, koji povećava sposobnost virusa da se veže za humane ćelije, što se dešava tokom stalnih, ali povremenih infekcija ljudi. Adaptivne mutacije, koje bi se uočile pojavom malih grupa obolelih sa nekim dokazima interhumanog prenosa, ostavljaju čovečanstvu određeno vreme da preduzme neke od mera odbrambene aktivnosti.

Kakav je značaj ograničenog interhumanog prenosa virusa?

Iako retki, nagoveštaji o ograničenom interhumanom prenosu H5N1 i drugih virusa ptičjeg gripa su se javili udruženi sa epizootijama živine i ne bi smeli da uzrokuju uzbunu. Ni u jednom slučaju nije postojao nagoveštaj da se virus širio nakon prve linije bliskih kontakataobolelih ljudi ili izazvao oboljenje u opštoj populaciji. Podaci iz ovih slučajeva ukazuju da transmisija zahteva veoma blizak kontakt sa obolelom osobom. Sprovedena istraživanja ukazuju da je interhumani prenos veoma ograničen, tako da pomenuti slučajevi oboljenja neće promeniti sveukupnu procenu rizika od pandemije. Postoje brojni slučajevi pojave ptičjeg gripa među članovima istih porodica, ali s obzirom da su članovi porodice izloženi istim životinjama i okruženju kao i jedni drugima, najčešće je nemoguće proceniti mogućnost interhumanog prenosa.

Koliko je ozbiljan trenutni rizik od pandemije?

Rizik od pandemije je prisutan i ozbiljan. Zbog raširenosti ptičjeg gripa na velikom prostoru Azije, rizik za pojavu obolevanja ljudi postoji. Svaki novi slučaj obolevanja ljudi daje virusu mogućnost da unapredi mogućnost prenosa na ljude, te da tako se razvije u pandemijski soj. Nedavno širenje virusa na živinu i divlje ptice u novim područjima Evrope još više povećava mogućnosti pojave obolevanja ljudi. Tako se ni vreme niti težina sledeće pandemije ne može predvideti, verovatnoća za pojavu pandemije postoji.

Domaće patke mogu da izlučuju velike količine visokopatogenog virusa, a da nemaju znake bolesti i ponašaju se kao tihi rezervoari virusa, omogućavajući transmisiju virusa na druge ptice.

Kada se poredi virus H5N1 iz 1997. i početka 2004, H5N1 virusi koji sada cirkulišu su letalniji za eksperimentalno inficirane miševe i preživljavaju duže u spoljašnjoj sredini.

Virus H5N1 izgleda da je proširio spektar potencijalnih domaćina, s obzirom da inficira i one vrste sisara za koje se donedavno mislilo da su otporni na infekciju virusima ptičjeg gripa.

Ponašanje virusa u svom prirodnom rezervoaru – divljim pticama plovušama, se verovatno menja. U proleće 2005. godine uginulo je oko 6000 ptica selica u prirodnom rezervatu u centralnoj Kini, zbog visokopatogenog H5N1, što je bilo vrlo neobično i neočekivano. U prošlosti se zna za svega dva velika uginuća ptica selica, uzrokovana visokopatogenim virusima: u južnoj Africi 1961 (H5N3) i u Hong Kongu tokom zime 2002-2003 (H5N1).

Zašto čovečanstvo strepi od pandemija?

Pandemije influence su takvi događaji koji brzo zahvataju gotovo sve zemlje sveta na svim kontinentima. Kad jednom počne međunarodno širenje, pandemije se smatraju nezaustavljivim, s obzirom da su uzrokovane virusom koji se veoma brzo širi kašljanjem i kijanjem. Međunarodno širenje putem vazdušnog saobraćaja je olakšano, jer se za manje od 24 časa obleti cela zemlja.

Težina bolesti i broj smrtnih ishoda uzrokovanih pandemijskim virusom veoma variraju i ne mogu biti poznati pre nego što se virus pojavi. Pod najboljim okolnostima, pretpostavljajući da će virus izazvati blago oboljenje, u svetu se ipak može očekivati 2-7,7 miliona smrtnih ishoda (projekcija SZO na osnovu podataka prikupljenih tokom pandemije 1957. godine). Projekcije za virulentnije viruse su mnogo više. Pandemija iz 1918. godine, koja je bila izuzetna, odnela je najmanje 40 miliona ljudskih života. U SAD smrtnost u toku pandemije „španske groznice“ bio je 2,5%.

Pandemije mogu dovesti do izuzetno velikog broja ljudi kojima je neophodno lečenje ili koji zahtevaju lečenje u stacionarnim ustanovama, što u tom momentu može nadmašiti kapacitete zdravstvene službe. Visoka stopa odsustva radnika sa posla takođe može otežati rad neophodnih službi , kao što su organi reda, javnog saobraćaja i komunikacija. Kako će stanovništvo biti u potpunosti osetljivo na virus nalik H5N1, stope obolevanja mogu da za kratko vreme dostignu vrhunac u određenoj zajednici. To znači da na lokalnom nivou prekid u socijalno-ekonomskom životu može biti privremen. To može uticati i na danas tesno povezane i međuzavisne sisteme trgovine. Prema ranijim iskustvima, drugi talas globalnog širenja mogao bi se očekivati unutar jedne godine od pojave prvog talasa.

Kako su sve zemlje izložene pojavi urgentne situacije tokom pandemije, mogućnosti za međudržavnu pomoć, što je već viđeno tokom prirodnih katastrofa ili lokalizovanih epidemija, mogu izostati, jer su vlade zemalja fokusirane na zaštitu sopstvenog stanovništva.

Koji su najznačajniji signali da je pandemija na pragu?

Najznačajniji signal bi predstavljala grupa pacijenata sa kliničkim simptomima gripa, blisko povezanih u odnosu na vreme i mesto, što bi ukazivalo na pojavu interhumanog prenosa. Otkrivanje slučajeva među zdravstvenim radnicima koji su negovali pacijente inficirane H5N1 virusom bi ukazivalo na interhumanu transmisiju. Otkrivanje ovakvih događaja trebalo bi biti praćeno hitnim istraživanjem na terenu svake osobe koja je mogla oboleti, kako bi se potvrdila dijagnoza, identifikovao izvor i utvrdilo da li je došlo do interhumanog prenosa.

Ispitivanjem virusa od strane specijalizovanih referentnih laboratorija SZO mogu se potkrepiti istraživanja na terenu uočavajući genetičke i druge promene u virusu, koje ukazuju na povećanu sposobnost inficiranja ljudi. Ovo je razlog zašto SZO zahteva od zahvaćenih zemalja da šalju i istražuju virusni materijal u saradnji sa međunarodnom istraživačkom zajednicom.

Koji je trenutni status stvaranja i produkcije vakcine?

Efikasna vakcina protiv pandemijskog virusa još nije dostupna. Vakcine se proizvode svake godine za sezonski grip, ali one ne štite od mogućeg pandemijskog gripa.

Iako se u više zemalja trenutno razvija vakcina protiv H5N1 virusa, još uvek nema vakcine koja je spremna za komercijalnu proizvodnju i ne očekuje se da će takva vakcina biti dostupna za široku primenu sve do nekoliko meseci nakon početka pandemije.

Trenutno se sprovode određena klinička ispitivanja kako bi se ispitao efekat novonapravljenih eksperimentalnih. S obzirom da vakcina mora da odgovara pandemijskom virusu, široko rasprostranjena komercijalna proizvodnja neće početi dok se ne pojavi novi virus i objavi se početak pandemije. Trenutni kapacitet prozivodnje vakcine u svetu je daleko ispod potrebnih količina u slučaju pandemije.

Da li postoji vakcina za zaštitu ljudi od ptičjeg gripa?

Za sada ne postoji u rutinskoj upotrebi vakcina za zaštitu ljudi od ptičjeg gripa. Međutim, od aprila 2005. godine rade se interventne studije u cilju testiranja vakcine za zaštitu ljudi od virusa A/N5N1 a trenutno je u toku niz kliničkih ispitivanja.

Koji lekovi su raspoloživi za terapiju?

Dva leka (inhibitori neuraminidaze), oseltamivir (komercijalno poznat kao Tamiflu) i zanamivir (komercijalno poznat kao Relenza) mogu da ublaže ozbiljnost i trajanje bolesti uzrokovane sezonskim gripom. Efikasnost inhibitora neuraminidaze zavisi od njihove primene unautar 48 sati nakon pojave simptoma. U slučaju infekcije ljudi, lekovi mogu da unaprede šansu za preživljavanje ukoliko se rano primene, ali su klinički podaci ograničeni. Očekuje se da će virus H5N1 biti osetljiv za inhibitore neuraminidaze.

Starija klasa lekova amantadin i rimantadin (M2 inhibitori), mogli bi se koristiti protiv pandemijskog gripa, ali rezistencija na ove lekove se može razviti veoma brzo, što može značajno ograničiti njihovu efikasnost protiv pandemijskog gripa. Neke trenutno cirkulišuće varijante virusa H5N1 su potpuno rezistentne na ove M2 inhibitore. Međutim, ukoliko se novi virus pojai kao posledica rekombinacije, M2 inhibitori bi mogli biti efekasni.

Što se tiče inhibitora neuraminidaze, osnovni problem predstavlja ograničena proizvodnja i cena, koja je nedostupna za mnoge zemlje. Prema trenutnim kapacitetima fabrika lekova, koji su se nedavno učetvorostručili, bila bi potrebna čitava decenija da proizvedu dovoljno količinu oseltamivira da bi se lečilo 20% populacije u svetu. Proces proizvodnje oseltamivira je komplikovan i zavisan od vremena i nije ga jednostavno proširiti na druge ustanove.

Sa druge strane, najčešća komplikacija (virusna teška pneumonija) koja se viđa kod H5N1 infekcije, rezultat je efekta virusa i ne može se tretirati antibioticima. Grip je često komplikovan i sekundarnom bakterijskom infekcijom pluća, pa antibiotici mogu spasiti život kod ovakvih pacijenata. Stoga SZO podstiče zemlje da stvore dovoljne zalihe antibiotika.

Kako se leči infekcija virusom ptičjeg gripa kod ljudi?

Virus A/N5N1 rezistentan je na amantadin i rimantadin - dva antivirusna leka koji se uobičajeno koriste u lečenju gripa. Druga dva antivirusna leka, oseltamivir (tamiflu) i zanamavir (relenza), bi verovatno bila efikasna u sprečavanju komplikacija ptičjeg gripa kod ljudi, ali su potrebna dodatna ispitivanja u cilju potvrde njihove delotvornosti.

Kako se bolest može preneti iz jedne u drugu zemlju?

Ptice selice, ukljućujući divlje patke, morske ptice, ptice priobalja, retko obolevaju, ali nose viruse u svom organizmu i tako ih prenose na udaljena područja. Bolest se može proširiti i putem međunarodne trgovine živim pticama i živinom.

Kakve mogu biti posledice pojave ptičjeg gripa?

Virusi ptičjeg gripa, posebno A/N5N1 podtip, imaju sposobnost brze izmene genetskih karakteristika tokom replikacije. Ovo se najčešće javlja u populaciji domaće Čivine i svinja. Pošto su svinje osetljive na infekciju i animalnim i humanim tipom virusa gripa, kod njih moČe doći do rekombinacije genetskog materijala oba virusa, što bi uslovilo pojavu novog podtipa virusa visoko patogenog za čoveka. Dosadašnja ispitivanja genetske strukture virusa A/N5N1 ukazuju da je u potpunosti u pitanju virus ptičjeg porekla koji još uvek nije stekao gene virusa humane influence. Ukoliko bi se to desilo, stvorili bi se preduslovi za otpočinjanje prenosa virusa sa čoveka na čoveka, što bi jako otežavalo kontrolu ove bolesti i predstavljalo najavu nove pandemije gripa u svetu.

Da li se pandemija može prevenirati?

To niko sa sigurnošću ne može da kaže. Najbolji način da se prevenira pandemija bio bi da se virus kod ptica eliminiše, ali postoji sve veća sumnja da će to moći da se ostvari u skoroj budućnosti.

Zahvaljujući donacijama, SZO će imati zalihe antivirusnih lekova, dovoljne za 3 miliona terapija, već početkom 2006. godine. Nedavna istraživanja, zasnovana na matematičkom modeliranju, sugerišu da bi ovi lekovi mogli da se iskoriste profilaktički na početku pandemije, kako bi se smanjio rizik da se pojavi u lako prenosiv virus ili u najmanju ruku, da se odloži međunarodno širenje, kako bi se dobilo dovoljno vremena za snabdevanje vakcinom.

Uspeh ove strategije, koja nikad nije testirana, zavisi od nekoliko pretpostavki o ponašanju pandemijskog virusa, koje se ne može u potpunosti spoznati. Uspeh takođe zavisi od uspešnog nadzora i logističkih kapaciteta u inicijalno zahvaćenim područjima, kombinovano sa sposobnošću da se uvede zabrana kretanja u i iz zahvaćenih područja. Kako bi se povećala verovatnoća da rana intervencija, koja uključuje upotrebu zaliha antivirusnih lekova SZO bude uspešna, nadzor u zahvaćenim zemljama se mora unaprediti, posebno uzimajući u obzir mogućnosti za otkrivanje grupe obolelih blisko povezanih u vremenu i prostoru.

Koje su mere kontrole infekcije u ptičjoj populaciji?

Najznačajnija mera kontrole infekcije u ptičjoj populaciji je brzo uništavanje svih inficiranih i ptica izloženih infekciji, njihovo adekvatno uklanjanje i rigorozne mere dezinfekcije na farmama. Druga veoma značajna mera kontrole širenja infekcije je ograničavanje kretanja živine unutar jedne oblasti, zemlje ili među zemljama.

Koje su osnovne mere prevencije u ovom trenutku?

Vakcinacija osoba koje rade sa inficiranom živinom, primenom postojeće aktuelne vakcine protiv sojeva humane influence koji su u cirkulaciji, kao i primena antivirusne profilakse pokazala se kao efektivna mera u dosadašnjim epidemijama.

Preporučuje se svim putnicima koji odlaze u zemlje u kojima je registrovano obolevanje u ptičjoj populaciji (Kina, Japan, Vijetnam, Tajland, Kambodža, Koreja, Malezija, Laos, Mongolija, Rusija, Kazahstan, Rumunija, Turska,) da izbegavaju kontakte sa pticama, odnosno da ne posećuju farme živine i pijace na kojima se prodaju žive ptice.

Izbegavati kontakt sa divljim pticama, naročito pticama selicama, glodarima i drugim životinjama.

Izbegavati kontakt sa površinama kontaminiranim ptičjim sekretima i ekskretima (posebno izmetom).

Izbegavati svaki kontakt i obradu uginulih ptica.

Ne konzumirati sirovo i nedovoljno termički obrađeno živinsko meso, prerađevine i jaja.

Sprovoditi adekvatnu ličnu higijenu, posebno pranje ruku kao i higijenu odeće, obuće i drugih predmeta lične i opšte upotrebe.

Koje su strateške aktivnosti predložene od strane SZO?

U avgustu 2005. godine, SZO je poslala svim zemljama dokument koji naglašava preporučene strateške aktivnosti za odgovor na pandemijsku pretnju ptičjeg gripa. Predložene aktivnosti imaju za cilj da ojačaju nacionalnu pripremljenost, smanje mogućnost za pojavu pandemijskog virusa, unaprede sistem za rano upozoravanje, odlože inicijalno međunarodno širenje i ubrzaju razvoj vakcine. Zemlje članice SZO bi trebalo da usvoje i operacionalizuju preporučeni plan aktivnosti.

Da li je svet adekvatno pripremljen?

Uprkos stalnog upozoravanja, koje je trajalo gotovo 2 godine, zemlje sveta se nisu dobro pripremile za odbranu tokom pandemije.

KONFERENCIJE

Konferencije za novinare

MESEČNICI

Vojvođanski epidemiološki mesečnik

IZVEŠTAJI

Izveštaji

UPUTSTVA ZA POPUNJAVANJE OBRAZACA

Uputstva

PITANJA I ODGOVORI

Pitanja i odgovori

TENDERSKA DOKUMENTACIJA

Tenderska dokumentacija

Institut za javno zdravlje Vojvodine