OSTEOPOROZA – BOLEST KOJA SE MOŽE SPREČITI

ŠTA JE OSTEOPOROZA?

Osteoporoza je bolest koju karakteriše smanjenje koštane gustine. Time kost postaje manje čvrsta i zato podložna prelomima, koji nastaju spontano ili uz silu koja je manja od inače potrebne za prelom zdrave kosti.

 KO OBOLJEVA?

Oboljevaju osobe oba pola i svih uzrasta, a posebno su ugrožene žene u menopauzi (prestanak menstruacionog ciklusa). Tada dolazi do smanjenog lučenja ženskih polnih hormona i prestaje njihova zaštitna uloga na kost.

Kod muškaraca je gubitak koštane mase sporiji i manji ,kosti su čvršće, pa oni ređe imaju osteoporozu i prelome.

Zašto Svetska zdravstvena organizacija smatra osteoporozu epidemijom?

• Osteoporoza je jedna od 5 najčešćih hroničnih bolesti

• 10% svetskog stanovništva boluje od osteoporoze

• Beleži se stalni porast broja obolelih

• Svaka druga žena bele rase tokom života ima rizik od nastanka preloma na terenu osteoporoze

• Rizik od nastanka preloma tokom životnog veka žene je 30-40%, što odgovara riziku od nastanka srčanih bolesti, a značajno je veći u odnosu na rizik od nastanka tumora dojke (9-12%).

• Pošto se broj starijih osoba u svetu povećava, pretpostavlja se da će osteoporoza biti još veći zdravstveni problem, jer će se i broj preloma značajno uvećati

• Predviđa se da će broj preloma kuka u svetu porasti sa 1,7 miliona u 1990, na čak 6,3 miliona 2050. godine

• Troškovi za lečenje preloma na terenu osteoporoze u SAD iznose 7-10 milijardi dolara godišnje

Iz svega navedenog proističe da će osteoporoza biti najrasprostranjeniji medicinski i značajan društveno-ekonomski problem u prvih 50 godina XXI veka.

KLINIČKA SLIKA OSTEOPOROZE

Osteoporozu karakteriše odsustvo simptoma. Razvija  se postepeno i obično je PRELOM prvi znak ove bolesti. Tada je bolest već uznapredovala i verovatnoća od NASTANKA NOVIH PRELOMA JE PET PUTA VEĆA. Prelomi mogu dovesti do invalidnosti, čime značajno smanjuju kvalitet života.

Na kom delu skeleta se najčešće javljaju prelomi?

• Prelom kičmenih pršljenova - uzrokuje jak bol u leđima, a za posledicu ima nastanak deformiteta-grbe i narušenu funkciju kičme,kao i smanjenje telesne visine.

• Prelom donjeg dela podlaktice u 30% slučajeva dovodi do deformacija i narušene funkcije ručnog zgloba.

• Prelom kuka je najozbiljnija posledica osteoporoze. Uzrokuje smrtnost u čak 15-25% bolesnika tokom godinu dana od preloma, zbog komplikacija ovog preloma.  Trećina pacijenata sa prelomom kuka na terenu osteoporoze zahteva dugotrajnu kućnu negu i obično dovodi do invalidnosti. Samo jedna trećina ovih bolesnika u potpunosti vraća funkciju, kao pre preloma!

U kom životnom dobu se javlja osteoporoza?

Koliko će kosti biti zdrave zavisi u prvom redu od toga kako se izgrade u detinjstvu i mladosti. Koštana masa se tokom života menja. Njen maksimum se postiže u 20-30 god. života, sa završetkom rasta i razvoja. Maksimum koštane gustine zavisi u velikoj meri od nasleđa, oko 60%, a manjim delom od uticaja sredine. Muškarci imaju značajno veću koštanu masu od žena, kao i osobe višeg rasta i veće telesne mase. Takođe pripadnici crne rase imaju veću koštanu masu od belaca. Obzirom da se na ove genetske faktore ne može uticati, od ogromnog je značaja obratiti pažnju na faktore spoljašnje sredine. Stoga je neophodno kod dece i omladine sprovoditi pravilnu ishranu, raznovrsnu, sa namirnicama bogatim kalcijumom i vitaminom D, upražnjavati fizičku aktivnost i dovoljno se izlagati suncu. Ovim putem se formira zdrava i jaka kost i dostiže se maksimum koštane mase, koji je značajan ulog za starost. Mala  koštana masa postignuta u mladosti je značajan faktor rizika za kasniji nastanak osteoporoze.

Nakon završenog rasta i razvoja, sledi period u trajanju od 10-12 godina u kome nema značajne promene koštane mase.  Potom sledi period života u kome postepeno dolazi do gubitka koštane mase, zbog procesa starenja. Najkritičniji period u ovom koštanom ciklusu se javlja kod žena nakon gubitka menstruacije. Tada dolazi do naglog gubitka koštane gustine, zbog smanjenja nivoa ženskih polnih hormona-estrogena, koji imaju zaštitnu ulogu za kost. Gubitak kosti je tada najveći i iznosi čak 5-10% na godišnjem nivou, što se ne može nadoknaditi stvaranjem nove kosti.

Kod svake druge žene u menopauzi se javlja osteoporoza. Naročito je velik gubitak u prvih 5-10 god. posle menopauze. Muškarci u ovom periodu života (oko 50-te god.) nisu ugroženi osteoporozom. Nakon 70-te godine života, kod osoba oba pola dolazi do gubitka koštane mase zbog procesa starenja, zbog slabijeg rada bubrega i stvaranja D vitamina i smanjene resorpcije kalcijuma iz probavnog sistema.

DIJAGNOZA OSTEOPOROZE

Osteoporoza je bolest koja protiče bez simptoma, te je dijagnozu teško postaviti na osnovu anamnestičkih podataka i kliničke slike

Radiografija skeleta je takođe nepouzdana metoda za postavljanje dijagnoze, jer kada je osteoporoza vidljiva na standardnom rentgen snimku skeleta, to je znak uznapredovale bolesti, kada je gubitak koštane gustine već velik i iznosi više od 30%

Rtg-om kičmenog stuba moguće je utvrditi postojanje preloma na terenu osteoporoze, te tada dodatna dijagnostika osteodenzitometrijom nije neophodna

Prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije dijagnoza se postavlja merenjem koštane gustine, metodom DEXA DENZITOMETRIJE (dvoenergetska apsorpciometrija X zracima)

DEXA denzitometrija

Ovo je naprecizniji način merenja koštane gustine, kao i procene rizika za nastanak preloma

Metoda je bezbolna i komforna, kratno traje (nekoliko minuta), doza zračenja je minimalna, te je moguće na ovaj način koštanu gustinu meriti i kod dece

Koštana gustina se najčešće meri na krsnoj kičmi i na kuku, ali je moguće merenje izvršiti i na drugim delovima skeleta (kostura), kao i na čitavom skeletu

Kontrolni pregled se radi nakon godinu dana kod osoba koje su u visokom riziku od nastanka osteoporoze, kao i kod osoba kod kojih je konstatovana osteoporoza, kako bi se pratili efekti primenjene terapije

KAKO SE LEČI OSTEOPOROZA?

TERAPIJA ima za cilj da popravi koštanu gustinu iznad rizika za nastanak preloma a time i uveća kvalitet života.

Postoji veliki broj lekova koji utiču na povećanje koštane gustine:

• lekovi iz grupe bisfosfonata

• hormonska supstituciona terapija

• testosteron za muškarce

• kalcitonin

• fluoridi i drugi

FAKTORI RIZIKA ZA NASTANAK OSTEOPOROZE SU MNOGOBROJNI, A NAJČEŠĆI SU:

• Rana hirurška ili prirodna menopauza (pre 45-te godine života) ili dokazani manjak ženskih polnih hormona - estrogena

• Osteoporoza u familiji

• Mala telesna masa i sitna građa

• Žene koje nisu rađale

• Predhodni prelomi kostiju

• Podatak o smanjenju telesne visine ili o nastalim deformacijama kičmenog stuba

• Sedeći način života

• Loše navike (pušenje, konzumiranje kafe i alkohola)

• Nepravilna ishrana (sa smanjenim unosom kalcijuma)

• Nedovoljno izlaganje suncu

• Radiografski nalaz koji ukazuje na smanjenje koštane mase

• Druge bolesti (prvenstveno bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, bolesti štitne i paraštitne zlezde, bolesti želuca i creva zbog slabe resorpcije hrane, narušena funkcija bubrega i neke zapaljenske reumatske bolesti)

• Upotreba nekih lekova, koji smanjuju koštanu čvrstinu (kortikosteroidi, heparin, lekovi za lečenje epilepsije i hemoterapija)

PREVENCIJA OSTEOPOROZE

Prevencija osteoporoze ima za cilj da SPREČI GUBITAK KOŠTANE MASE DO NIVOA ZA NASTANAK PRELOMA i podrazumeva:

1. PRAVILNU ISHRANU – ODGOVARAJUĆI UNOS KALCIJUMA I VITAMINA D

• uravnotežena ishrana bogata kalcijumom je neophodna tokom čitavog života, kako bi se izgradile i očuvale čvrste  i zdrave kosti i kostur zaštitio od bolesti. Preporučeni dnevni unos kalcijuma u većini evropskih zemalja je 800 mg dnevno za decu i 1000 mg za odrasle, a u trudnoći i više

• žene nakon 50-te godine života treba da unose 1500 mg kalcijuma dnevno

• najbolji izvor kalcijuma su mleko i mlečni proizvodi

• unos kalcijuma sam po sebi nije dovoljan, već je neophodan i vitamin D, kako bi se kalcijum iz hrane mogao resporbovati i ugraditi u kost

• vitamin D se može uneti putem hrane i stvarati u koži pri izlaganju suncu

• preporučen dnevni unos vitamina D kod žena do 50. godina je 400 IJ, a preko 50 godina je 800 IJ dnevno

• Pravilo je da se biraju namirnice koje imaju dobar sadržaj kalcijuma i vitamina D, a manju energetsku vrednost.

2. ELIMINISANJE LOŠIH NAVIKA

Nemojte pušiti, konzumirati alkohol i veće količine kafe, jer svi ovi faktori negativno utiču na resorpciju kalcijuma i smanjuju sposobnost organizma da formira zdravu kost.

3. ELIMINISANJE FAKTORA RIZIKA ZA NASTANAK PRELOMA

SPREČITE PADOVE (potrebno je korigovati vid, lečiti povišen krvni pritisak, ojačati mišiće i poboljšati koordinaciju, koristiti ortopedska pomagala i zaštitne jastučiće za kukove, kao i adaptirati stambeni prostor).

4. FIZIČKU AKTIVNOST

• redovno vežbanje je zabava, a takođe i jača kost

• koštana masa direktno zavisi od opterećenja

• poznato je da vežbe sa otporom povećavaju koštanu gustinu i smanjuju rizik od nastanka preloma

• vežbe se savetuju u svakom životnom dobu

• potrebno je vežbati svakodnevno

• ukoliko se prestane sa vežbanjem ubrzo se gube dobijeni pozitivni efekti

• SVRHA FIZIČKIH AKTIVNOSTI je u prvom redu podsticanje stvaranja kosti, jačanje mišića čitavog tela, posebno mišića nogu i leđa, čime se poboljšavaju motoričke i funkcionalne sposobnosti. Na ovaj način se smanjuje učestalost padova a time i rizik od nastanka preloma

 PREPORUKE ZA VEŽBANJE:

• počinje se sa lakšim vežbama, intenzitet se postepeno povećava, vežba se svakodnevno

• samo vežbe sa otporom povećavaju koštanu gustinu, lagane šetnje nemaju uticaj na koštanu masu

• izbegavati sve sportove u kojima postoji skakanje i nagli pokreti

KONSULTUJTE SE SA SVOJIM DOKTOROM PRE NEGO ŠTO POČNETE DA VEŽBATE