MART - MESEC BORBE PROTIV RAKA

Najzastupljenija maligna oboljenja su : tumori pluća i grudnog koša, posebno karcinom bronha, rak grlića materice i rak dojke.

Najznačajniji poznati faktori rizika za maligna oboljenja su: 

• pušenje
• nepravilna ishrana 
• nedovoljna fizička aktivnost
• određene infekcije 
• prekomerno izlaganje suncu
• nasledni (genetski) faktori

Smatra se da je svega 10% slučajeva raka prouzrokovano genetskim faktorima. Najveći deo, 90%, nastao je pod uticajem našeg ponašanja ili štetnog delovanja iz okoline. Iako se još uvek ne znaju tačno svi mehanizmi nastanka raka, zna se sa sigurnošću da je najveći deo malignih bolesti moguće sprečiti. 

Glavni zadaci prevencije različitih vrsta raka su :

• suzbijanje aktivnog i pasivnog pušenja
• održavanje poželjne telesne mase
• nekonzumiranje alkohola
• kontrola kancerogena u procesu proizvodnje
• rana detekcija oboljenja

Duvan predstavlja drugi po redu uzrok smrti u svetu. Dobro je poznato da će polovina pušača koji puše svakodnevno, a kojih je danas u svetu oko 650 miliona, umreti zbog duvana. Još je alarmantnija činjenica da će stotine hiljada ljudi umreti zbog udisanja duvanskog dima u svojoj okolini, iako nikada nisu bili pušači. Već dvadesetak godina nagomilavaju se naučni dokazi o štetnim efektima duvanskog dima. Nema sumnje da je neželjeno udisanje duvanskog dima veoma opasno po zdravlje ljudi, i uzrokuje rak i mnoge teške respiratorne i kardiovaskularne bolesti kod dece i odraslih, dovodeći često i do preranog umiranja.

Svetska zdravstvena organizacija je zaključila da ne postoji siguran nivo izlaganja ljudi duvanskom dimu. Preporuke koje su nedavno donete o zaštiti od izlaganja duvanskom dimu jasno navode da uspostavljanje prostora koji je apsolutno bez duvanskog dima predstavlja jedini način zaštite. Pravo na čist vazduh bez duvanskog dima je ljudsko pravo. Pravo svake osobe da udiše vazduh u kome nema otrova ima prednost nad pravom pušača da puše na javnim mestima i da ugrožavaju zdravlje ostalih ljudi.

Pušenje duvana, zajedno sa narkomanijom i alkoholizmom spada u bolesti zavisnosti. Po masovnosti, destruktivnosti i posledicama po zdravlje ljudi, ima karakter pandemije.

Šta je to pušenje?

Pod pušenjem se podrazumeva korišćenje duvana udisanjem dima zapaljenog duvanskog lišća u cigareti, cigari ili luli. Štetne posledice na zdravlje ljudi nastaju bez obzira da li se duvan puši, žvaće ili ušmrkava. To je oblik samovoljnog, hroničnog samotrovanja, ali i trovanja svih osoba u blizini pušača. Pušenje duvana, zajednio sa narkomanijom i alkoholizmom spada u bolesti zavisnosti. Po masovnosti, destruktivnosti i posledicama po zdravlje ljudi, ima karakter pandemije tj. epidemije najvećih razmena ili sveprisutne pojave.

Šta je pasivno pušenje?

Pasivno pušenje proizilazi iz zagađenog vazduha oko nepušača bilo da je zagađen upaljenom cigaretom, cigarom ili lulom ili dimom koji pušač izdiše. Nepušači koji udišu taj vazduh nazivaju se pasivni ili nevoljni pušači. Zapaljena cigareta koja se ne puši (stoji u pepeljari ili se drži u ruci) gori na nižoj temperaturi. To dovodi do slabijeg sagorevanja i samim tim prljavijeg vazduha nego kad pušač uvlači dim. Dim koji udišu pasivni pušači zbog tog nepotpunog sagorevanja je prljaviji. On takođe ne prolazi kroz filter cigarete što dodatno pogoršava situaciju nepušačima. Toksične materije koje dospevaju do pasivnih pušača imaju slične efekte kao na nepušače.

Pasivno pušenje se sastoji iz dve vrste dima: a) „glavna struja dima“  koja predstavlja dim koji pušači izdišu i udišu i b) „sporedna struja dima“  koja dolazi sa kraja cigarete ili cigare koja sagoreva i čini 85% dima u zadimljenom prostoru. Ova vrsta dima sadrži više toksina i nikotina od „glavne struje dima“.

Zašto mladi puše?

U stvaranju navike pušenja na mlade najviše utiču odrasle osobe, i to u periodu osamostaljivanja („fenomen oponašanja“). Ritual pušenja se sastoji iz niza motornih radnji, kod svakog pušača drugačijih. Bavljenje cigaretom počinje od vrste cigarete, šibice, upaljača, vađenja cigarete iz kutije, držanja među prstima, uvlačenja i izbacivanja dima i niza drugih radnji. Za to vreme pušač je psihomotorno angažovan. Motiv za pušenje je različit: nervoza, osećaj relaksacije, usamljenosti, dijeta, strah, želja za identifikacijom, i sl.

Šta se nalazi u duvanskom dimu?

• Svaka zapaljena cigareta je mala hemijska fabrika koja proizvodi više od 4000 hemikalija, uključujući preko 60 poznatih izazivača raka i preko 400 drugih toksina. Tri glavna sastojka su:
• Nikotin je hemijsko jedinjenje zbog kojeg ljudi puše. To je farmakološki najsnažnija komponenta duvanskog dima. Po sastavu je visoko toksičan alkaloid, koji zbog svojih osobina pripada i grupi pesticida (koristio se u prošlosti za uništavanje insekata). Udisanjem dima nikotin dospeva do pluća, odakle se brzo apsorbuje u krv i prenosi do srca i mozga. Neki proizvođači dodaju amonijak u cigarete, a on pretvara nikotin u oblik koji ima brži i jači efekat na mozak. Nikotin dovodi do porasta krvnog pritiska i ubrzanog rada srca i utiče na raspoloženje i ponašanje
• Katran sužava obim disajnih puteva i time otežava dotok kiseonika u sve delove organizma. Dovodi do kašlja i olakšava nastanak plućnih infekcija. Poznato je da mnoge supstance u katranu izazivaju rak
• Ugljen monoksid je gas koji zauzima mesto kiseoniku u krvi, tako što čini pluća manje efikasnim i sprečava ćelije i tkiva da dobiju kiseonik koji im je potreban da bi normalno funkcionisali. Ugljen monoksid je otrovni gas koji se nalazi i u izduvnim gasovima automobila. Tokom pušenja u plućima pušača u odnosu na pluća nepušača je 50% manje kiseonika, a 30.000 puta više ugljen monoksida i mnogo drugih štetnih materija. Zbog toga se oseća nedostatk vazduha pri fizičkom naporu ili nedostatak energije

Druge hemikalije u duvanskom dimu uključuju i:

• Benzen – otrovni gas koji se  nalazi u naftnim isparenjima, a poznato je da izaziva leukemiju
• Etanol koji se koristi u antifrizu
• Amonijak – koristi se u spreju za ličnu odbranu i proizvodima za čišćenje
• Formaldehid – tečnost za balzamovanje
• Hidrogen cijanid – industrijski zagađivač
• Policiklični aromatični ugljovodonici (PAH) – hemikalije koje izazivaju rak, a koje se takođe mogu naći u izduvnim gasovima dizel automobila i drugim proizvodima sagorevanja

Kancerogeni iz duvanskog dima odgovorni su za 90% slučajeva raka pluća i značajan procenat slučajeva raka grla, usne šupljine, želuca, mokraćne bešike, gušterače... Duvan je odgovoran za jednu trećinu ukupne smrtnosti od svih malignih bolesti! Duvanski dim povećava i rizik od oboljenja srca i krvnih sudova: koronarnu bolest srca, infarkt, šlog... Duvan je odgovoran za jednu petinu smrtnosti od svih kardiovaskularnih bolesti! 

U Srbiji svake godine umire oko 100.000 osoba, pri čemu su najčešći uzroci smrti oboljenja srca i krvnih sudova (oko 60.000 osoba) i rak (oko 18.000 osoba). Duvan svake godine ubije 18.000 stanovnika Srbije! Dakle, čitavo jedno mesto veličine na primer Sokobanje, moglo bi se spasiti svake godine primenom samo jedne mere: iskorenjavanjem navike pušenja.

Zastupljenost pušenja kod mladih

Više od polovine školske dece (54,7%) u Srbiji izmeću 13 i 15 godina su već pušili cigarete, a skoro jedan od pet (16,3%) trenutno puši. Približno jedna trećina (31,3%) su zapalili svoju prvu cigaretu pre nego što su navršili 10 godina, što je očigledno dosta visok procenat veoma mladih početnika. Skoro jedna šestina (15,6%) trenutnih pušača su izjavili da uvek imaju želju da zapale cigaretu odmah čim ujutru ustanu. Takođe, jedna petina nepušača (19,1%) su izjavili da će verovatno početi sa pušenjem cigareta tokom sledeće godine. Dati rezultati pokazuju veoma visok potencijal upotrebe duvana u kasnijem periodu života i potencijalno visoku prevalenciju bolesti koje prouzrokuje duvan.

Pasivno pušenje – veličina problema

Mladi ljudi su u velikoj meri izloženi dimu od strane drugih. Rezultati Globalnog istraživanja upotrebe duvana kod mladih u Srbiji pokazuju da je izuzetno visok procenat učenika (trenutnih pušača i nepušača) izložen dimu kako kod kuće (96,4% nepušači,  98,4% trenutni pušači) tako i na javnim mestima (87,0 nepušači, 96,5% trenutni pušači). Nepušači su manje izloženi dimu od strane brata, sestre i prijatelja nego trenutni pušači, međutim stopa izloženosti za obe grupe je veoma visoka.

PORUKE ZA RODITELjE

Duvanski dim ugrožava zdravlje Vas i Vaše porodice.

Omogućite svojoj deci da život započnu u zdravoj sredini - bez duvanskog dima! Kako da to ostvarite?

• Vaš dom i Vaš automobil treba da budu mesta bez duvanskog dima!
• Nemojte voditi decu na mesta na kojima je dozvoljeno pušenje
• Izaberite vrtić ili školu u kojoj pušenje nije dozvoljeno
• Naučite decu da je duvanski dim opasan i u najmanjim količinama
• Nemojte pušiti tokom trudnoće ili u blizini trudnica
• Dajte primer svome detetu: nemojte pušiti!