OSNOVNE PORUKE SVETSKOG DANA ZDRAVLJA 2008.

Zdravlje je jedna od oblasti najviše pogođenih klimatskim promenama – sada!

Nauka je jasna. Zemlja se zagreva, zagrevanje se ubrzava, a odgovornost je na aktivnostima čoveka. Ako trenutni trend zagrevanja ostane bez kontrole, čovečanstvo će se suočiti sa većim povredama, bolestima i smrtnim slučajevima kao posledicama prirodnih katastrofa i toplotnih talasa, većom učestalošću oboljenja koja se prenose hranom, vodom i vektorima, kao i većim brojem prevremenih smrti i bolesti kao posledicama zagađenja vazduha. Štaviše, u mnogim delovima sveta veliki deo populacije će biti raseljen zbog povišenog nivoa mora i ugrožen sušom i glađu. Sa topljenjem glečera menja se hidrogeološki ciklus, kao i produktivnost obradive zemlje. Već sada možemo da izmerimo neke od ovih uticaja na zdravlje.

Zdravstvene promene kao posledica promene klime najviše pogađaju najsiromašnije

Fizički efekti klimatskih promena će se razlikovati zavisno od geografskog područja. Uticaji klimatskih promena na zdravlje dodatno su modifikovani određenim uslovima kao što su stepen ekonomskog razvoja, siromaštvo, nivo obrazovanja, struktura javnog zdravlja, gajenje poljoprivrednih kultura i politička struktura. Inicijalno će najviše biti pogođene zemlje u razvoju.

Zemlje sa većčim brojem siromašnih i/ili politički nestabilne najmanje će biti u mogućnosti da se nose sa ovim problemima. Pored toga, ukoliko ne uspemo da delujemo na klimatske promene i njihov uticaj na zdravlje rizikujemo da ugrozimo naše mogućnosti da ostvarimo Milenijumske ciljeve razvoja.

Tradicionalna sredstva javnog zdravlja su važne komponente efikasnog odgovora na klimatske promene

Čista voda i higijenski uslovi, sigurna i pravilno odabrana hrana, imunizacija, nadzor nad bolestima i pravovremeni odgovor, sigurna i efikasna kontrola prenosilaca bolesti i spremnost na katastrofe predstavljaju kritičke komponente prakse javnog zdravlja koje se takođe prilagođavaju u skladu sa klimatskim promenama. Ove programe treba jačati globalno sa posebnim fokusom na napore u visoko rizičnim zonama i populacijama kako bi se sprečile povrede uzrokovane klimatskim promenama, bolest i smrt.

Intersektorska, interdisciplinarna partnerstva su neophodna za suočavanje sa ovom globalnom svetskom pretnjom

Klimatske promene imaju širok opseg i efikasna adaptacija zahteva stvaranje partnerstva radi usklađivanja ekspertize vladinih agencija, međuvladinih i nevladinih organizacija, industrije i profesionalnih udruženja i lokalne zajednice. Odluke koje utiču na urbano planiranje, transport, snabdevanje energijom, proizvodnju hrane, korišćenje zemljišta i vodnih kapaciteta utiču istovremeno i na klimatske promene i na zdravlje. Saradnja sa svim navedenim sektorima je neophodna za iznalaženje inovativnih  i efikasnih rešenja koja će stabilizovati klimatske promene i sačuvati zdravlje.

Akcija za zaštitu zdravlja mora da počne sada primenom adaptacije i ublažavanja posledica

Sigurnost nauke dalje postoji i u pogledu mogućnosti i vremena nastanka naglih i katastrofalnih klimatskih promena ukoliko temperatura nastavi da raste. Ovo čini hitnim akcije koje treba preduzeti radi stabilizacije klime i za ublažavanje posledica i sprečavanje predvidivih poremećaja zdravlja. Za ublažavanje i adaptaciju na klimatske promene neophodno je učešće zdravstvenog sektora.

Klimatske promene štete zdravlju

Postoje jasni dokazi da globalno zagrevanje neosporno postoji. Bez urgentne, neposredne aktivnosti putem promena načina života i stavova, efekti na globalni klimatski sistem mogu biti nagli i nepovratni, ne štedeći ni jednu zemlju, uzrokujući sve češće i sve jače toplotne talase, kišne oluje, tropske ciklone i promene nivoa mora već u ovom veku. Ove pojave prete ljudskom zdravlju i koštaju ljudskih života. Već 2020. godine, prema izveštaju sa Međudržavnog panela o promeni klime, 75–250 miliona ljudi u Africi će patiti zbog nedostatka vode, dok će stanovnici megalopolisa u Aziji biti pod velikim rizikom od poplava.

Klimatske promene će opteretiti zdravstvene službe

Zdravstvena struka je u prvim redovima u borbi sa uticajima klimatskih promena na zdravlje. Sve populacije će osetiti određen uticaj, ali najugroženije su one populacije koje žive u siromašnim zemljama u kojima se zdravstveni sistem već bore sa otkrivanjem, kontrolom i lečenjem zaraznih bolesti i poremećaja zdravlja uključujući malariju, dengu, hemoragičnu groznicu, proteinsko-energetsku malnutriciju i dijareju. Klimatske promene će pogoršati ove slabosti doprinoseći većem pritisku na zdravstvene službe, sa većom učestalošću.

Zaštita zdravlja od klimatskih promena zahteva preventivni javnozdravstveni pristup

Da bi se sačuvalo zdravlje u uslovima promene klime, potrebno je da ojačamo i reformišemo sisteme koje imamo, više nego da stvaramo nove, posebne strukture. Da bismo sačuvali zdravlje od klimatskih promena potrebno je da se bavimo ovim problemom na svim frontovima. Smanjenje uticaja klimatskih promena i odgovor na njihove efekte predstavlja zajedničku međunarodnu odgovornost.

Ulaganje u zdravstveni sistem znači biti spreman za klimatske promene

Internacionalna saradnja između ekonomija u tranziciji i ekonomija razvijenih i zemalja u razvoju, sa pojačanim fokusom na jačanje javnozdravstvenog sistema, presudno je za zaštitu zdravlja u uslovima klime koja se menja. Pripremanje zdravstvenog sistema za klimatske promene uključuje jačanje nadzora i kontrole nad infektivnim bolestima, omogućavanje upotrebe bezbedne vode za piće čije se zalihe smanjuju i koordinaciju zdravstvenih aktivnosti u vanrednim uslovima.

Svetska zdravstvena organizacija reaguje na izazov klimatskih promena

Svetska zdravstvena organizacija povezuje globalnu zajednicu da se zajedničkim snagama bori sa rastućom pretnjom klimatskih promena na zdravlje putem: podržavanja napora globalnih načela u vezi sa klimatskim promenama; zalaganjem za nacionalnu, grupnu i individualnu akciju promocije zdravlja ljudi; pomaganjem državama članicama da pripreme svoj zdravstveni sistem za rastuće izazove nastale zbog klimatskih promena; i obezbeđivanjem preporuka kako razvojne odluke u drugim sektorima mogu da unaprede zdravlje, a u isto vreme smanje emisiju efekta zelene bašte.